Maja Miodragović: Sila Instituta u Sremskim Karlovcima

  • Home
  • MEDIA
  • Maja Miodragović: Sila Instituta u Sremskim Karlovcima

U decembru, sad već godine iza nas, Institut je proslavio 70 godina svog postojanja što je samo od jedan dokaza tako dugog, uspešnog i harmoničnog poslovanja. Iako je još u vreme Kraljevine Jugoslavije na mestu današnje upravne zgrade Instituta u Sremskim Karlovcima bio osnovan voćno-lozni rasadnik, za datum osnivanja Instituta zvanično se uzima 1. april 1947. godine kada je rešenjem predsedništva glavnog izvršnog odbora Narodne skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine osnovan Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo sa sedištem u Sremskim Karlovcima. Krajem iste godine rešenjem Sekretarijata istog organa naziv Zavod je promenjen u Zavod za vinogradatsvo, vinarstvo i voćarstvo, čime je delatnost proširena i na oblast voćarstva.

Istovremeno, prilikom osnivanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1954. godine formirana je prvo katedra, a kasnije i odsek za voćarstvo i vinogradarstvo. Ove dve institucije, Institut za voćarstvo, vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca i Odsek za voćarstvo i vinogradarstvo na Poljoprivrednom Fakultetu u Novom Sadu, međusobno su se prožimali i dopunjavali sve do 1971. godine kada se spajaju i zajedno postaju deo Poljoprivrednog fakulteta. Danas je Institut deo Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dostignuća na polju nauke koja su postignuta u Institutu u velikoj mesri su našla svoju primenu u voćarskoj i vinogradarskoj praksi, ne samo u Vojvodini, Srbiji i bivšoj Jugoslaviji već i šire.

Najvidljiviji rezultati naučnog ili stručnog rada su stotine i hiljade hektara voćnjaka podignutih u zemlji, priznate od strane proizvođača i prihvaćene sorte i klonovi vinove loze, oraha, kajsije, stubastih jabuka i drugog voća. Veći deo naučnog rada je sažet u mnogobrojne naučne radove, udžbenike, monografije i druge publikacije kojima se generacije proizvođača, studenata i naučnih radnika koriste kao osnovnom literaturom u voćarstvu i vinogradarstvu. Što se tiče vinove loze do sada su priznate 23 sorte vinove loze (21 vinskih i dve stone), 3 klona Rizlinga italijanskog i 4 klona sorte Župljanke. Od tri prva domaća priznata klona sorte rizling italijanski kvalitetom se posebno izdavaj klon SK 54 koji se pokazao apsolutno superioran u odnosu na sve klonove Italijanksog rizlinga. Svi novi zasadi koji se podižu i kod nas i u Hrvatskoj a najverovatnije i u svetu će biti pod ovim klonom. Dokaz uspeha ovog klona je nagrada za naše vino Italijanski rizling iz berbe 2015 AWC Viena 2016, SEAL OF APPROVAL.

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu je i ove godine učestvovao i dao podršku manifestaciji „Winterfest Ski&Wine Kopaonik 2018“, koje Udruženje“ Interfest“ organizuje već šestu godinu zaredom. U okviru prezentacije i degustacije – „Eno&Gastro Show“ Departman je upoznao učesnike sa svojim radom i kroz degustaciju predstavio svoje vino Silu kroz jednu lepu priču prvo o samoj sorti a onda i o vinu.

Sorta Sila je rezultat ukrštanja kevidinke i šardonea. Priznata je 1988. godine. Autori su dr Sima Lazić, dr Vladimir Kovač i dr Petar Cindrić. Ime je dobila po početnim slovima autora Sime Lazića. Špalir je pomalo čupav, grozd je razgranat i rastresit, bobice su sitne ali nisu zbijene pa samim tim je sorta veoma otporna na botritis koji kod mnogih vinogradara izaziva velike probleme. Prinosna je sorta ima 5,6 kg po čokotu, ali bilo bi poželjno da se prinosi malo smanje. Ukoliko bi se poradilo na agrotehnici u vinogradu, povelo računa o uzgojnom obliku i podlogama koje se koriste rezultati bi bili još bolji, sorta bi nakupljala još više šećera iako sada bez problema nakuplja 21%.

Vino je light verzija šardonea, ima mirise i buke šardonea, ali je vino laganije i najviše prija leti. U pitanju je lepršavo vino, sa finom, blagom ali prepoznatljivom voćnom aromom Šardonea. Postala je popularna među potrošačima, a što bi enolog Siniša Ostojić rekao ovo vino je sve popularnije među ženskom publikom baš iz razloga što je vino laganije, pitko i nema gorčinu u “aftertaste-u”. Sila se odlično slaže sa velikim brojem laganih jela, poput blagih sireva, finih salata sa piletinom, testa sa povrćem, kuvanom ili pečenom ribom.

Zanimljiv izbor jeste ono po čemu smo mi kao zemlja prepoznatljivi a to su proja sa mladim sirom, pite sa sirom, mesom, spanaćem, gibanice i sl. Svežinu i pitkost Sila ispoljava i onda kada se pije sama. Koliko je vino dopadljivo i upečatljivo dokazuju degustatori sa ovogodišnjeg „Winterfest Ski& Wine Kopaonik “, koji su se često vraćali za koji gutljaj više. Sila je vino koje pleni, ostaje upamćeno i zasigurno vino po kojem ćemo biti još prepoznatljivi.

Znanje, vredne ruke i istančan ukus enologa i svih zaposlenih, kao i harmoničan rad u vinogradu, podrumu i celom Departmanu je pretočeno u harmonično vino kao što je Sila.

Izvor: Top Srbija
Tags: